Dobro došli u XCI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnoj epizodi bavili smo se gotovo isključivo Srbijom i donekle Kosovom, a u ovoj ćemo uključiti reflektore na druge zapadnobalkanske države.

U poslednje dve godine došlo je do značajnih promena u procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Crna Gora i Albanija su prepoznale i pravilno interpretirale ukazanu priliku i grabe ka članstvu u EU do kraja ove decenije, dok sve ostale zemlje regiona, počev od Srbije, ozbiljno rizikuju da završe u zapećku Evrope sa svim negativnim posledicama koje nosi takav status.

Promena vlasti u Podgorici omogućila je Crnoj Gori da uhvati novi zalet u procesu približavanja EU, dok je albanski premijer Edi Rama demonstrirao koliko su politička volja i rešenost da se ispunjavaju uslovi iz evropske agende presudni za napredovanje u pregovaračkom procesu.

Do kraja godine, Crna Gora će imati više od trećine poglavlja zatvoreno sa odličnom perspektivom da zatvori sva ostala do prve polovine 2027, dok će Albanija do kraja oktobra otvoriti sve klastere i nalazi se u dobroj poziciji da stigne Crnu Goru i da sa njom uđe u paketu u EU 2029. godine.

Na taj način bi Albanija zauzela mesto koje je trebalo da pripadne Srbiji. U odsustvu političke volje i dvostrukoj igri vladajućeg režima u Beogradu koji je svesno minirao proces evropskih integracija Srbije, nekadašnja najveća jugoslovenska republika će završiti u nekoj vrsti autoizolacije u slepom crevu Evrope.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Dvanaestodnevnim ratom između Izraela i Irana, kako ga je nazvao američki predsednik Donald Tramp, ali pre svega želimo da predstavimo unutrašnji odnos snaga u Izraelu koji je u dobroj meri kumovao postojećoj bliskoistočnoj krizi.

Mnogi su se zapitali u prethodnih par godina kako je moguće da je Izrael od laburističke zemlje postao ultranacionalistička i da li to ugrožava budućnost samog Izraela.

Paradoksalno ako pogledamo strukturu stanovništva, kao i religioznost rastućih grupa unutar Izraela i Irana, za 30-40 godina, veće su šanse da u Teheranu imamo umerenu ili mlako religioznu vlast nego u Jerusalimu.

Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njenih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenazija, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Meksikom i nezaustavljivim usponom centralnoameričke države i njenim izlaskom iz senke moćnog severnog suseda.

Opaska „Bog je daleko a Amerika blizu“ nema više samo penalizujuću konotaciju za Meksiko kao što je to bio slučaj u poslednja dva veka. Sjedinjene Američke Države, protiv svoje volje, mogu da postanu saveznik uspona južnog suseda i u Meksiko Sitiju počinju da shvataju i koriste novonastalu situaciju.

Meksiko nije ono što se predstavlja u televizijskim serijama i filmovima, ili preciznije rečeno, nije samo to, Meksiko je mnogo više i do kraja ovog veka bi mogao da postane veliki problem za Sjedinjene Američke Države, pogotovo ako proces asimilacije etničkih Meksikanaca u samoj Americi ne bude uspešno sproveden.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Finskom, Rusijom, odnosima između dve zemlje i tzv. severnim frontom. U Helsinkiju, ali i drugim nordijskim prestonicama i u sedištu NATO-a ne pitaju se da li će Rusija, posle Ukrajine, krenuti u dalja osvajanja, već kada će to biti i da li će se na udaru naći Finska ili pribaltičke republike.

Pre početka ruske agresija na Ukrajinu govorilo se da bi trebalo aplikovati finski recept za rešenje spora između Kijeva i Moskve. Četrdeset meseci kasnije Rusija bi mogla na Finskoj da primeni recept iz Ukrajine.

Izgradnja vojne i prateće infrastrukture uz granicu sa nordijskom zemljom, dugačku 1.350 kilometara, kao i imenovanje generala Andreja Mordvičeva za komandanta vojnih snaga Ruske Federacije, sa zadatkom da reformiše armiju i pripremi je za sukob sa Severnoatlantskom alijansom, potvrda su da rusko-ukrajinski rat nije incident ili epizoda već početak dugoročnog sukoba između Rusije i Evrope.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi Georeporta, Željko Pantelić analizira izbore u Rumuniji, Poljskoj i Portugaliji.

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 🌍 https://shorturl.at/z3Zea

Sve tekstove Željka Pantelića na Velikim pričama možete pronaći ovde 📰 https://shorturl.at/6tk0Q

Zašto su zemlje koje su najviše profitirale od EU okrenule leđa Briselu? Kako je Orban podržao rumunskog nacionalistu koji mrzi Mađare, i kako je to iskoristio njegov glavni protivnik Petar Mađar?

Šta Moskva traži u Rumuniji i zašto je NATO baza kod Konstance crvena linija za Kremlj?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Grenlandom i sve otvorenijom bitkom za kontrolu Severnog pola i Severnog ledenog okeana.

Ruska invazija na Ukrajinu je presudno doprinela da Švedska i Finska odluče da uđu u NATO i pojačaju Severnoatlantsku alijansu na njenom severoistočnom krilu.

Nije isključeno da pored NATO-a proširi svoje granice zahvaljujući ruskoj pretnji i Evropska unija. Norveška sve ozbiljnije razmišlja da se priključi EU, ne zbog ruske agresije na Ukrajinu, koliko zbog geostrateških ambicija Moskve na Severnom polu.

Klimatske promene su prekomponovale planetarnu agendu. Do pre par godina se govorilo da su 19. i 20. vek bili stoleća Atlantika a da će novi milenijum početi sa vekom Pacifika, kao ključnog okeana za planetarni raspored snaga i mesto obračuna velikih sila.

Jedan od motiva zašto je Kina stala uz Rusiju u agresiji na Ukrajinu jeste upravo saterivanje Moskve u vazalski odnos i samim tim davanje velikih koncesija Pekingu u Severnom ledenom okeanu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.